6 марта, 2017
Kад је пре отприлике 20 година, једног послеподнева Мирче, у пратњи заједничког познаника, ушао први пут у моју радњу, онако насмејан, корпулентан, гласан и отворен, одмах сам помислио како наша сарадња неће бити само пословна.
Мирче је човек који улива поверење и побуђује симпатије на први поглед.
Предходница Мирчетова су биле његове слике. Оне су ме прве упознале с њим и то годинама пре нашег сусрета. Мирног колорита, реалистичне, са мотивима воденица, капија, препознатљивих пејзажа,скренуле су ми пажњу и желео сам да их имам у својој галерији.
Kао сто су његове слике оставиле утисак на мене тако је и он сам био пријатно изненађење. Добар и занимљив саговорник, човек пријатног карактера постао ми је пријатељ од првог тренутка. Време је продубљивало наше дружење, поделили смо пуно заједничких тренутака,приче, смена и доживљаја. Постали смо кућни пријатељи. Овај духовни Србин је и посетилац свих светих гора и задовољство ми је било да сарађујем с њим у заједничкој изради давања посебног значаја, неуобичајеним сувенирима које је донео са тих путовања. Видео сам да Хиландарски угарак, каменчићи из Јерусалима и са Мојсијеве горе као и обичан штап могу да буду непроцењиво вредни ако им Мирослав Радовиц , својом неком унутрашњом моћи улије такав значај и страхопоштовање.
Морам и да споменем да је он валики гурман и познавалац ракије и вина.
О Мирчету човек може да пише пуно а да га не дочара потпуно.
Мирчета треба познавати.
Ненад Јанићијевић Неша
АРТ ЗОНА