Recenzije

kategorija sa komntarima

PLAVA GROBNICA

PLAVA GROBNICA

Ovu sliku posvećujem:

Plava Grobnica

Nebeskim dušama Milutina Bojića i srpskih mučenika koje već celo stoleće lutaju univerzumom trazeći večni spokoj i odgovor na razlog zbog čega su morali da probiju sve granice ljudske izdržljivosti koje čovečanstvo poznaje.
Zbog čega se na njihova iznurena pleća sru-čio i poslednji gram: nepravde, gladi, patnje, bola, bolesti, nadljudskih napora i zbog čega da im napaćena tela budu hrana za vaške, na suvom i za morske nemani u njihovoj večnoj kući.
Tamo daleko iza mnogih gora gde tri puta godišnje cveta limun žut prvi put videše more i skrhani, gladni i umorni jedni umiraše dok su drugi čekali smrt.

S R B I J A

 

S R B I J A  je razlog.
Ljubav prema Srbiji ima sve :  njivu, kuću,Verenicu, unuke, dedove, majke, livade, šarova, cvrkut ptica, vernu ljubu, komsiju,rakiju, zakletvu, kćeri, šajkaču, sinove, krsnu slavu, mobu, kolo, frulu, sabor, Vidovdan, miris zore, beli luk, oca, majku, gosta, ognji-šte, šapat, zagrljaj, medju, laž, šumu, pasulj, petrolejku, kralja, vršalicu, gibanicu, osmeh i oči voljene, krevet, dugu noć, uspavanku, petla, pčelu, sunce, zeleno, jesen, toljaga i koc, kolač, psovke, kola i volove, neveru, Hrista, strah, zebnju, drhtaj, kulaša, opanak, brkove na dedu, osmeh na ujaka, narav na onog, šinjel, peceno prase, propustenu priliku, sarane, kuma, zdravicu, dobrodošlicu, ispratnicu, kovača, kosača, vodonošu, svecu, kujundžiju, svadbu, pesmu, artiljeriju, juriš, ikonu, e dalje nece moći, Kalemegdan, rov, Moravu, bajonet, srp, mesečinu, slavuje,fenjer, izvor, prečicu, vojvodu Mišića, ružu rumenu, tamjan, pihtiju, miris bagrema, smrt, prevara, epoleta, gospodje, dame, brkove, devojačko milovanje, jelek bujni, tugu, sreću, pušku, torbiče, vunene čarape, pile pečeno, crni luk, leb, leb, leb,…………

I sve to u samrtnom času kad se razdeliše tela i duše   njihove odnesoše u beskrajna putovanja kroz vreme i daljine.
Vreme korača, daljine rastu a mi , potomci njihovi, ne smemo zaboravu ostaviti igralište.

MIROSLAV RADOVIĆ

www.miroslavradovic.in.rs

Засто сам насликао ову слику?

Засто сам насликао ову слику?

Да сваки Србин од свега што га одсликава буде у раму самопоштовања и поноса. Бити Србин у свим временима је чудна комбинација умећа преживљавања свих неправди и кратког памћења шта се све збило у прошлости.
За све сто нам се данас дешава кључ је у оном што је већ било а данас је кључ у оном што ће тек бити. Кад би сваки Србин умео да раздвоји све оно што је спојено у њему , сигурно више не би био Србин.
И зато питам Србина у себи. Одкуд ти то да лако заборавиш: јефтино потросе-не српске главе, пререзане вратове, нерођену децу, сасечену младост у ратовима који су се могли избеци, вешања мајки сестара и девојака, замки разнонаменских, што крвљу својом плацаш проливање туђе крви, лицемерје које никад нецеш схватити, мржњу оних који виде да си бољи од њих, да му опростиш што је твом прадеди вадио очи као да отвара остриге и да и то заборавиш,то сто правиш братство и јединство са твојим крвником који држи каму иза леђа,то што верујешда не може да ти се деси оно што ти не можешдругом урадити, то што зинеш од чуда шта се збива у судару лажи и невиности, то што сво зло које трпиш мора да буде баш у твојој авлији, то што себе питаш стално зашто?,зашто ти се баш све понавља, зашто многи из твог рода одоше од мајке Србије да свој дом свију негде далеко, да понесу семку Србије и да је умноже с другима а да опет унуци њихови осећају зов Србије,и опет зашто, зашто? Зашто ти никада неце бити јасно зашто оволико разбацаних костију далеко од мајке Србије.
Овом сликом си направио копчу у времену једног века и у простору ода-вде до Крфа и обрнуто али све што смо сви итгубили одкорачало је с временом право у ненадокнадивост мој Мирославе Радовићу.

Srpska Vojnička Groblja

Srpska Vojnička Groblja

 

U tuđini postoji oko 550 vojničkih groblja, u 36 zemalja u kojima počiva oko

100. 000 srpskih vojnika.

Grčka: Zejtinlik oko 8.000. Plava grobnica – Ostrvo Vido, Krf 11.000,

Albanija: oko 240. 000 nasradalih u povlačenju,

Makedonija: najveće kod Bitolja 4.400,

Ćeška: u Olomcu 1.200,  Jandrikovcima 7.200 zarobljenici,

Austrija: 8.000 zarobljenici mahom pomrli od tifusa,

Francuska: groblje Tije 756 vojnika,

Alžir :  326 umrli  u bolnicama,

Tunis:  2.500 umrli  u bolnicama,  zatim Egipat, Maroko, Velika Britanija, Bugarska , Rumunija, Slovačka i dr

Na Vidovdan , 28. juna 2015.godine.

Plava Grobnica – Goran Petrović

ПЛАВА  ГРОБНИЦА

103 цм x 103 цм

уље на платну , комбинована техника

аутор : Мирослав Радовић

Вечити симбол нашег пострадања

– гледајући једну слику –

 

Стојим сам испред једне необичне слике. Великог  формата , репрезентативно опремљена , са јасним националним знамењима. Слика која има главну страну и ону другу , не мање значајну и не мање потресну. Слика која је симбол . Зове се једноставно – „Плава гробница“ .

На главној страни , небо , на коме  више од осам хиљада белих звездица  представљају  душе српских мученика спуштених у модрину Јонског мора , спаја се са морем на  коме се виде две лађе – стара галија и ратни брод из Великог рата , са обрисима острва Вида којег као да придражава рука палог српског несрећника , која вири из воде.

А онда , испод  скоро оштре границе самог мора – Плава гробница. На дну разасути  крстови , кости, лобање , свако тело као да прича своју причу. У центру тог стравичног пејзажа , људски торзо без меса и коже , са главом без косе , на лицу – сузе . На грудима торза – четири медаље , као усмерење за четири стане света . Руке подигнуте у вис – као да вапи и моли. Молитва једног умрлог као ирационални израз патње. На дну , кости, кости , кости . И по нека шкољка.

Реалност слике појачавају детаљи донети са грчке обале : облутак са природним крстом је са Крфа , испод њега је камен са Вида , морска вода из Плаве гробнице, шкољке.  И као што на дну тог светог тла , леже измешани несрећници  из свих делова Србије, и грумени земље који су симболично ту , измешани су  од делића тла из Отаџбине, са гробова : песника Милутина Бојића,  војводе Живојина Мишића , чувене Милунке Савић , , генерала Петра Бојовића ,  земље поред  прага куће војводе Степе Степановића и бршљана са гроба војводе  Радомира Путника , све заједно чинећи на слици узвишену реч   СРБИЈА .

Деценијама држећи у себи идеју за ову слику , њен аутор је у њу уткао свој смисао за симболе и прецизност .  Ту је јасна патња , крик  без гласа и мимике , тела које је као распето на невидљивом крсту . Рембрантовски прецизна  ова  слика  јесте „Анатомија једног бола“ . Бола једне младости , бола за породицом , бола за Отаџбином.  Бол који се лечи Молитвом и Надом.

На другој страни слике , колаж о Великом рату : ауторова родољубива  песма написана бојићевским стилом , запис о српским гробљима  која су ван граница Србије  , хинмична „Тамо далеко“ и огроман Именослов – неколико стотина старих српских имена , мученика који почивају у миру Јонског мора .

Ауторово објашњење за сачињавање Именослова је исказ вековне народне мудрости : име је од кума , а кум је од Бога ! Свако то старо име  враћа нас у то доба страдања, где се често губила линија између живота и смрти .

Између групе имена често су постављене заједно по две шкољке  са крфске обале – да би онај ко данас тражи име свог претка показао своју везу са прошлошћу. Лептири који су  насликани представљају душе умрлих мученика , који лете између тих старих и помало архаичних имена.

Ауторове речи , потресно звуче : „ А Грци, као да су нас од Бога  чекали. Добротом и племенитошћу су нас на вечито задужили , имена тих српских јунака и мученика и данас се тамо не заборављају .“

У знак поштовања и  жалости  за српским мученицима који су сахрањени у дубинама Јонског мора поред острва Вида 1916.године , заставе поред слике су на пола копља .

Слика , са обе њене стране , искрени је израз ауторове душе . Осећања које она буди и подстиче спадају у ред најплеменитијих одраза човековог бића : саосећање са људском патњом и болом у тешком времену, времену  части и поноса .

Важно је на крају  рећи : вољом историје , генерације смо које су биле осуђене на лаж и заблуду. Лоше сакривана , истина  је била помињана стидљиво, као да  су њени писци од ње бежали. Али , народно сећање јаче је од сваке лажи и забране . „ Глас народа – глас Божији “ .

Хтели су да нам украду понос. Нису успели. Победили смо. Ова грандиозна слика је ауторов допринос тој победи.

На  Видовдан , 28. јуна 2015.године.

Горан М. Петровић, адвокат београдски .

__________________________________________________________________________________________________
На Светог Луку , 31.октобра 2015.године , слику је благословио Патријарх  српски господин Иринеј
__________________________________________________________________________________________________

„ Na granici između danas i sutra leži mrtva straža onih koji su večni. Samo sećanje naše može da , kao mali talas , zaleluja njihov mir.
Srbija između dva sveta , onogog svog i onog tuđeg , sa kobnom postojanošću uvek izabere onaj svoj , težak , neizvestan , krivudav , ali svoj.
Mrtva straža Plave grobnice je granica dva sveta. Ostajemo zarobljeni svojom teškom istorijom i stalnom borbom za slobodu duše.
Večita straža mrtvih srpskih vojnika , kojim se i more divi, zalog je našeg postojanja .
Srbija između dva Vida – sveca i ostrva .
Srbija u duši.

Amin. „
Goran Petrović , 22.06.2015.godine , svom drugu Mirčetu , za prelepu sliku „Plava grobnica“ .

U čast plemenite i napaćene duše MILUTINA BOJIĆA

U čast plemenite i napaćene duše

 MILUTINA BOJIĆA

 

Zastaju i danas galije mnoge,

zatrube u počast…

Srbi bez pompe, suznih očiju,

u more vence bacaju.

Samo tišinu i muk tražim,

dok tuđe more srpske kosti razvejava.

Budućnost vaša potopljena

za večnost, poziva nas

i pokoljenja vaša posle stoleća celog,

da raport podnesemo sebi.

Da seme sačuvamo vaše.

Ali se za čast i obraz mnogi danas plaše.

Zgrčeno grlo i pošta tužna,

što umorni se tu stekoste

 i odoste preko silnih gora,

stazom koju su Vam bogovi prorekli.

Preko teških muških suza, putem vaskrsenja.

Živi Srbi, retko kada posegoše

za zemljama i morima tuđim!

Zašto te iste, nezasitost svoju

srpskim kostima hrane?

Nemo se rastadoste od napaćenih duša vaših,

koje i dalje lutaju nebeskim svodom.

Znajući bolno, da su tela vaša razbacana i

oglodana, zauvek zagrljena morskom vodom.

Vama je vaša sudbina dala da budete jači i od šrapnela.

Od bajoneta i bombi, od svakog metka, zime, leda.

Od svega što po zemlji hoda.

Zar da na kraju posle svih patnji i muka,

da vam večna kuća bude duboka voda…

I sad posle stoleća celog,

tu na dnu mora, između Kulara i Divara,

osam hiljada srpskih mučenika, večni sanak i dalje sniva.

Umorne kosti odmara…

Zastanite i u počast zatrubite galije carske,

tišinu i muk tražim,

neka  samo ubrzano srpsko srce kuca,

i neka  žive srpske oči suze liju,

dok venci tonu i sinje more srpske kosti razvejava…

Sa divljenjem i poštovanjem

Miroslav Radović

Recenzija

Recenzija

Откад знам за себе желео сам да сликам.Оно што сам мислио и желео увек ми је било лакше да изразим са четкицом и платном.
Нисам увек наилазио на разумевање околине.
Живот нам ретко пружи прилику да упознамо комлетне и остварене људе
Оног тренутка кад сам видео чика Мирчетове слике ,које су ме фасцинирале и оставиле изузетно снажан утисак на мене пожелео сам да и ја насликам  реку која пенуша ,дрво, камен.
Скупио сам храброст и окренуо број телефона.
Од тог тренутка моји снови постају стварност.
Ја сам имао срећу да упознам једног великог човека који ми је несебично пружио искуство и знање деценијског рада да њиме управљам.
Научио ме је да је уметност начин изражавања,да није одрицање и жртва,сликарство доноси осмех и радост тамо где данашњица оставља самоћу и страх.
Пријатељство се не бира оно се једноставно деси.
Дружење са уметношћу и чика Мирчетом изменило је мој поглед на свет.
Сада сам спреман да видим сву лепоту и смисао онога што ме окружује.
Неки људи нас понижавају својом добротом.
Одвикли смо се од доброте.,па нам је тешко да разумемо зашто нам неко нешто чини ако не тражи никакву противуслугу.
Будимо захвални људима који нас чине срећним.
Срећним док гледамо своје слике које су одједном оживеле а боје на њима постале топлије.
Неизмерно сам захвалан судбини што ми је омогућила пријатељство са чика Мирчетом,који разуме моју прошлост и верује у моју будућност.
Част и привилегија је имати пријатеља као што је чика Мирче.
Ваш пријатељ и ученик

Recenzija – Nenad Janicijevic

Recenzija – Nenad Janicijević

 

Kad je pre otprilike 20 godina, jednog poslepodneva Mirče, u pratnji zajednickog poznanika, ušao prvi put u moju radnju, onako nasmejan, korpulentan, glasan i otvoren, odmah sam pomislio kako naša saradnja neće biti samo poslovna.
Mirče je čovek koji uliva poverenje i pobudjuje simpatije na prvi pogled.

Predhodnica Mirčetova su bile njegove slike. One su me prve upoznale s njim i to godinama pre našeg susreta.Mirnog kolorita, realistične,sa motivima vodenica, kapija, prepoznatljivih pejzaža,skrenule su mi pažnju i želeo sam da ih imam u svojoj galeriji.

Kao sto su njegove slike ostavile utisak na mene tako je i on sam bio prijatno iznenađenje. Dobar i zanimljiv sagovornik, čovek prijatnog karaktera postao mi je prijatelj od prvog trenutka. Vreme je produbljivalo nase druženje, podelili smo puno zajedničkih trenutaka,priče, smena i doživljaja.Postali smo kućni prijatelji. Ovaj duhovni Srbin je i posetilac svihsvetih gora i zadovoljstvo mi je bilo da saradjujem s njim u zajednickoj izradi davanja posebnog znacaja neuobičajenim suvenirima koje je doneo sa tih putovanja. Video sam da.Hilandarski ugarak, kamenčići iz Jerusalima i sa Mojsijeve gore kao i običan štap mogu da budu neprocenjivo vredni ako im Miroslav Radovic ,svojom nekom unutrašnjom moći ulije takav  značaj i strahopoštovanje.

Moram i da spomenem da je on valiki gurman i poznavalac rakije i vina.

O Mirčetu čovek može da piše puno a da ga ne dočara potpuno.

Mirčeta treba poznavati.

Nenad Janićijević Neša ART ZONA

Vodenice

Vodenice inspirativna magičnost ovog prostora, koji je kao takav nepresušni motiv narodnih verovanja, legendi, pripovedanja.

Vodenice, verovatno zahvaljujuci i takvom tretmanu, u svesti i podsvesti srpskog naroda obitavaju kao jedan od snažnih simbola za ono sto na jednoj strani daje život – jer im je zadatak da ukrote nepovredivu snagu vode i žito samelju i pretvore ga u hranu – ali ga na drugoj ugrožava i čak oduzima – za šta su zadužene tajanstvene, mračne, zle sile – vampiri, vodenjaci, rusalke, pa i sami djavoli. Vodenica je, tako, vremenom stekla status demonološkog izuma i arhetipa tajnovitog, misterioznog, jezovitog sveta, oko kojeg je bogata narodna masta dalje stvarala priče i mitove.

Galerija Španac – Recenzija

Zaspati što pre, jer i san je postojanje posebno, neobično i kad usnimo i svoju stvarnost sa snom spojimo, vremenom se budimo pomoću Božijom i radujemo stvarnosti nepodnošljivoj.
(citat iz moje zbirke poetskih nagađanja)

Imam osećaj da sam već bio u tom polju, na tom puteljku, potoku, sedeo ispred vodenica i ispijao žestoke gutljaje hladne vode iz zemljanog vrča, pa posle toga brao sremuš na obroncima tek olistale šume, šetao pored oronulih seoskih kuća i klimavih taraba i gazio po plitkom i dubokom blatu……..
U velikom gradu pokušavam da prestanem sanjati, jer se vraćam u surovi, sivi, nadzvučni svet naopakosti.
Šetajući gledam u stare fasade skromnih gradskih prizemnica, njihove ograde i kapije preko kojih prosto kipe nabujali cvetni aranžmani.
Potrebna mi je nečija ruka i stisak njen da mi ublaži uzbuđenje jer ovde sam prvi put, a sve sam to već negde video.
Mlako, toplo, vruće, vrelo………slikarstvo moga prijatelja Miroslava Mirčeta Radovića ((samo njemu najdražima je dozvoljeno da ga zovu Meda).
Njegovo slikanje je darovito tkanje i filigransko ređanje slika stvarnosti, posebno oplemenjene stvarnosti, izraz spoljnjeg i unutrašnjeg ne baš svima vidljivog.
Iz većine njegovih slika izvire nežan unutrašnji sklop dobrog, naivnog i jakog čoveka.
Ja tu ne nalazim neke tajne, posebne formule metafizičkog, ezoteričnog, surovog i zastrašujućeg jer je umetnik je svim srcem posvećen realnom svetu u kome plivamo.
Poetske poruke slika i čestitost istih oplemenjuju nas, jer izrastaju iz duše autora, a ne iz pera likovnih kritičara.
Njegove slike zvuče i mirišu i jedino pitanje koje treba da postavimo je, da li smo spremni da iskreno doživimo Radovićeve slike, da li nam je bliska njegova duša, motivacija i estetika, a meni to svakako jeste.

Hvala ti što te poznajem, tvoj Bora

P.S. Sa velikim zadovoljstvom galerija Španac se ponosi što dugi niz godina sarađuje sa autorom, zahvalni Đorđe i Borislav Đurđević

Čika Mića

Čika Mića

Da li ste upoznali Miroslava Radovića, „cika Miću’, Medu, Medića ili Evinog dedu, a tek da li ste imali tu čast da postanete njegov prijatelj? Ako jeste onda ćete lako razumeti o cemu pišem, a ako niste, puno ste izgubili ali nije kasno da to ispravite.

Upoznali smo se ne tako davno, a mislim da se celi život znamo. Septembra 2008. godine, na Krstovdan, na čudesnom putovanju u Svetu zemlju, našla se jedna mala grupa ljudi koja se do tada nije poznavala. Svi smo na taj put krenuli sa velikom željom da bolje upoznamo kolevku hrišćanstva i da prodjemo Hristovim stazama. Cela grupa se veoma lepo uklopila, prepoznali smo se po senzibilitetu, po lepoti duše i pozitivnim mislima, pa se vrlo brzo čuo smeh a potom i pesma. Ja sam iskreno srećna sto smo se upoznali bas tu,u Hristovoj zemlji. Sigurna sam da zbog toga ovo naše prijateljstvo vremenom postaje sve dublje, ozbiljnije i kvalitetnije. Ne mogu a da nepomenem moju dragu prijateljicu Macu, čika Mićinu suprugu, koja je svojim šarmom i srdačnim osmehom osvojila ne samo čika Mićino srce već i moje, pa je dala veliki doprinos našem, već mogu da kažem, višegodišnjem prijateljstvu. A gde i kada je krenuo prvi kontakt ne mogu tačno da se setim. Možda je to bilo na reci Jordan dok smo se svi kupali u dugim belim košuljama, ili krstareći Galilejskim jezerom, ili na samom Hristovom grobu, ko će to sada znati. A da li je to nekome bitno? Nama nije.

Ne bih ga ja zvala „čika Mića“ ali na tom putu i na njegovo insistiranje, svi smo počeli tako da ga zovemo, mada je razlika u godinama neznatna, pa ono „čika“ gubi svaki smisao, ali u ime starih dobrih vremena još uvek ga tako zovem.

Ako znate „čika Miću“ površno, ostaviće na vas utisak čoveka za koga je život igra, smeh i šala. Teško je proniknuti i shvatiti njegov senzibilitet ako niste njegov prijatelj. Ako druženje preraste u prijateljstvo, tada ćete otkriti mnoge njegove kvalitete koji se poput bisera kriju u školjkama na dnu okeana. Onaj drugi čika Mića je divan, topao čovek, mekanog srca i tanane duše, čovek snažnog karaktera, dubokih znanja i dara za slikanje na kome bi mnogi mogli samo da mu pozavide. Sa njim je sve tako jednostavno. Vrcavi humor izbija iz svake reči dok brilijantni um sklapa rečenice brzinom munje.

Šta bih dala da imam samo deo talenta koji on ima! Verujte mi na reč, puno. Fascinira me brzina sa kojom radi slike, a broj uradjenih slika me je ostavio bez daha. Bilo da gledate sliku sa divnim pejzažima, mrtvu prirodu, raskošne bukete cveća, neobične kapije, vodenice, vi pred sobom imate ozbilnog slikara koji kroz svoja dela šalje precizne i jasne poruke i pred čijim talentom možete samo da se poklonite.

Ako ove redove čita neko ko ga ne poznaje ili ga površno zna, sigurna sam da će poželeti da čuje, vidi, oseti i doživi sve ono o čemu ja pišem, možda na drugaciji način, ali sam sigurna da će poželeti da upozna tog divnog toplog coveka koga jednostavno možete samo da volite, cenite i poštujete.

Slavica Spasojevic

U Beogradu, septembar 2013.godine

 

 

 

382998
Users Today : 24
This Month : 707
This Year : 8830
Total Users : 32998
Views Today : 49
Total views : 99232