Miroslav Radović

Galerija Španac – Recenzija

Zaspati što pre, jer i san je postojanje posebno, neobično i kad usnimo i svoju stvarnost sa snom spojimo, vremenom se budimo pomoću Božijom i radujemo stvarnosti nepodnošljivoj.
(citat iz moje zbirke poetskih nagađanja)

Imam osećaj da sam već bio u tom polju, na tom puteljku, potoku, sedeo ispred vodenica i ispijao žestoke gutljaje hladne vode iz zemljanog vrča, pa posle toga brao sremuš na obroncima tek olistale šume, šetao pored oronulih seoskih kuća i klimavih taraba i gazio po plitkom i dubokom blatu……..
U velikom gradu pokušavam da prestanem sanjati, jer se vraćam u surovi, sivi, nadzvučni svet naopakosti.
Šetajući gledam u stare fasade skromnih gradskih prizemnica, njihove ograde i kapije preko kojih prosto kipe nabujali cvetni aranžmani.
Potrebna mi je nečija ruka i stisak njen da mi ublaži uzbuđenje jer ovde sam prvi put, a sve sam to već negde video.
Mlako, toplo, vruće, vrelo………slikarstvo moga prijatelja Miroslava Mirčeta Radovića ((samo njemu najdražima je dozvoljeno da ga zovu Meda).
Njegovo slikanje je darovito tkanje i filigransko ređanje slika stvarnosti, posebno oplemenjene stvarnosti, izraz spoljnjeg i unutrašnjeg ne baš svima vidljivog.
Iz većine njegovih slika izvire nežan unutrašnji sklop dobrog, naivnog i jakog čoveka.
Ja tu ne nalazim neke tajne, posebne formule metafizičkog, ezoteričnog, surovog i zastrašujućeg jer je umetnik je svim srcem posvećen realnom svetu u kome plivamo.
Poetske poruke slika i čestitost istih oplemenjuju nas, jer izrastaju iz duše autora, a ne iz pera likovnih kritičara.
Njegove slike zvuče i mirišu i jedino pitanje koje treba da postavimo je, da li smo spremni da iskreno doživimo Radovićeve slike, da li nam je bliska njegova duša, motivacija i estetika, a meni to svakako jeste.

Hvala ti što te poznajem, tvoj Bora

P.S. Sa velikim zadovoljstvom galerija Španac se ponosi što dugi niz godina sarađuje sa autorom, zahvalni Đorđe i Borislav Đurđević

Čika Mića

Čika Mića

Da li ste upoznali Miroslava Radovića, „cika Miću’, Medu, Medića ili Evinog dedu, a tek da li ste imali tu čast da postanete njegov prijatelj? Ako jeste onda ćete lako razumeti o cemu pišem, a ako niste, puno ste izgubili ali nije kasno da to ispravite.

Upoznali smo se ne tako davno, a mislim da se celi život znamo. Septembra 2008. godine, na Krstovdan, na čudesnom putovanju u Svetu zemlju, našla se jedna mala grupa ljudi koja se do tada nije poznavala. Svi smo na taj put krenuli sa velikom željom da bolje upoznamo kolevku hrišćanstva i da prodjemo Hristovim stazama. Cela grupa se veoma lepo uklopila, prepoznali smo se po senzibilitetu, po lepoti duše i pozitivnim mislima, pa se vrlo brzo čuo smeh a potom i pesma. Ja sam iskreno srećna sto smo se upoznali bas tu,u Hristovoj zemlji. Sigurna sam da zbog toga ovo naše prijateljstvo vremenom postaje sve dublje, ozbiljnije i kvalitetnije. Ne mogu a da nepomenem moju dragu prijateljicu Macu, čika Mićinu suprugu, koja je svojim šarmom i srdačnim osmehom osvojila ne samo čika Mićino srce već i moje, pa je dala veliki doprinos našem, već mogu da kažem, višegodišnjem prijateljstvu. A gde i kada je krenuo prvi kontakt ne mogu tačno da se setim. Možda je to bilo na reci Jordan dok smo se svi kupali u dugim belim košuljama, ili krstareći Galilejskim jezerom, ili na samom Hristovom grobu, ko će to sada znati. A da li je to nekome bitno? Nama nije.

Ne bih ga ja zvala „čika Mića“ ali na tom putu i na njegovo insistiranje, svi smo počeli tako da ga zovemo, mada je razlika u godinama neznatna, pa ono „čika“ gubi svaki smisao, ali u ime starih dobrih vremena još uvek ga tako zovem.

Ako znate „čika Miću“ površno, ostaviće na vas utisak čoveka za koga je život igra, smeh i šala. Teško je proniknuti i shvatiti njegov senzibilitet ako niste njegov prijatelj. Ako druženje preraste u prijateljstvo, tada ćete otkriti mnoge njegove kvalitete koji se poput bisera kriju u školjkama na dnu okeana. Onaj drugi čika Mića je divan, topao čovek, mekanog srca i tanane duše, čovek snažnog karaktera, dubokih znanja i dara za slikanje na kome bi mnogi mogli samo da mu pozavide. Sa njim je sve tako jednostavno. Vrcavi humor izbija iz svake reči dok brilijantni um sklapa rečenice brzinom munje.

Šta bih dala da imam samo deo talenta koji on ima! Verujte mi na reč, puno. Fascinira me brzina sa kojom radi slike, a broj uradjenih slika me je ostavio bez daha. Bilo da gledate sliku sa divnim pejzažima, mrtvu prirodu, raskošne bukete cveća, neobične kapije, vodenice, vi pred sobom imate ozbilnog slikara koji kroz svoja dela šalje precizne i jasne poruke i pred čijim talentom možete samo da se poklonite.

Ako ove redove čita neko ko ga ne poznaje ili ga površno zna, sigurna sam da će poželeti da čuje, vidi, oseti i doživi sve ono o čemu ja pišem, možda na drugaciji način, ali sam sigurna da će poželeti da upozna tog divnog toplog coveka koga jednostavno možete samo da volite, cenite i poštujete.

Slavica Spasojevic

U Beogradu, septembar 2013.godine

 

 

 

385941
Users Today : 31
This Month : 823
This Year : 11773
Total Users : 35941
Views Today : 95
Total views : 109988